Fasada

Fasada

Fasada

Fasada je lice svakog građevinskog objekta. Reč fasada i potiče od latinskog facies – lice. Kao i svako lice, i lice građevine može da bude privlačno, postojeće može da se doteruje ili da se potpuno menja. Paralelno sa razvojem građevinarstva, razvijale su se i fasade, kako po svom obliku, tako i po načinu izrade.Jedan od glavnih zadataka svakog arhitekte jeste oblikovanje fasade. Cilj je da se privuče pažnja posmatrača – kupca. Dobro dizajnirana fasada preporučuje zanimljiv enterijer i istovremeno sugeriše na kvalitet ispunjenih tehničkih karakteristika

Građevinski objekti su neprestano izloženi najrazličitijim vremenskim uticajima: ekstremnim temperaturama, kiši, snegu... Lepa fasada mora da bude sposobna da se suoči i sa prirodnim nepogodama, kao što je grad ili izuzetno jak vetar, ali i sa požarom...

Fasadu ocenjujemo na osnovu sledećih karakteristika: vrste izolacije, kvaliteta materijala u kome je izvedena, načina postavljanja itd. Izbor fasade diriguju raspoloživa materijalna sredstva, tip objekta i estetski zahtevi. Jedan od osnovnih zadataka fasade jeste najbolja moguća toplotna izolacija. Visoki troškovi grejanja, globalno zagrevanje i zaštita čovekove okoline nametnuli su donošenje strogih zakona i propisa za različite sisteme toplotne izolacije stambenih i poslovnih objekata.

Fasade od stakla, aluminijuma, nerđajućeg čelika, kamena i granitne keramike, već imaju dugu tradiciju, i danas predstavljaju standardna rešenja, kako u svetu, tako i kod nas. Za poslednjih desetak godina u Beogradu je realizovan veći broj modernih fasadnih konstrukcija koje predstavljaju izuzetna ostvarenja i prema svetskim standardima. Danas se koriste različite vrste fasada, a osnovna podela je prema tipu sistema same fasade, koji može da bude izrađen od teških ili lakih elemenata obloge. U osnovne podele fasada spada i ona prema materijalu od kog je napravljena, pa tako razlikujemo: stiropor fasade, drvene, staklene, metalne (od aluminijumskih i čeličnih ploča i sendvič panela), i fasade od teških elemenata obloge – kamena, opeke i keramičkih ploča.

Kontaktne fasade

Kontaktne fasade su najčešći tip među različitim sistemima toplotne zaštite, gde je izolacija pričvršćena direktno na zid objekta sa spoljne strane. Najpoznatiji predstavnik ovog tipa su stiropor fasade, tj. fasade sačinjene od stiropora, stirodura i neopora.

Stiropor čine ćelije polistirena koje su spojene u međusobno homogenu strukturu tankih, vazduhom ispunjenih šupljina. Stiropor je rešenje koje se primenjuje na manjim objektima i ima pristupačnu cenu u odnosu na druge vrste fasada, a činjenica da je jedini plastični materijal koji može u potpunosti da se reciklira čini ga ekološki poželjnim materijalom.

Stirodur karakteriše veoma velika gustina, što je garant postojanosti i trajnosti. Ploče stirodura su izuzetan toplotni izolator, nisu osetljive na vlagu i veoma dobro podnose opterećenje. Otpornost na klimatske uslove je zagarantovana visokom postojanošću pri zaleđivanju i otapanju, tako da ni ekstremna vlažnost ne predstavlja problem za ove izolacione ploče. Površina ploča može da bude glatka ili reljefna, u zavisnosti od namene. Stirodur izolacione ploče imaju i funkciju parne brane, pa ih stoga treba stavljati na građevinske elemente od betona – temeljne i unutrašnje zidove, a njihova čvrstina je prednost i prilikom izolacije ravnih krovova i terasa, i podova uopšte.

Neopor se proizvodi od ekspandiranog polistirena sa dodatkom ugljenih vlakana. Poznatiji je kao sivi stiropor. Izoluje pomoću vazduha, ali mu ugljena vlakna daju do 20% viši kvalitet i manje gubitke toplotne energije. Nastao je iz potrebe da se štedi energija potrebna za grejanje objekata i danas se sve više koristi u građevinarstvu. Prilikom izrade termoizolacije prednost se daje neoporu u odnosu na stiropor, jer se koriste tanje ploče. Preporučuje se prilikom postavljanja na zidove od opeke, šupljih, punih i siporeks blokova.

Demit fasade su uglavnom zastupljene u gradnji manjih stambenih objekata, a postavljanje se vrši kao i kod drugih fasada od stiropora: na spoljni zid se postavlja ploča stiropora, stirodura... na koju se lepi mrežica i zatim se nanosi dekorativna masa, boja za fasadu ili dekorativni malter.

Ventilisane fasade ne prijanjaju direktno na zid ili konstrukciju. Danas su one skoro obavezni način oblaganja, najčešće poslovnih objekata, jer imaju dodatni sloj vazduha koji pruža izvrsnu izolaciju, naročito leti, čime se stvara visok stepen uštede energije. Princip ventilisane fasade ostaje isti bez obzira da li je spoljašnji omotač od lakih ili teških elemenata obloge.

Staklene fasade

Staklene fasade spadaju u fasade izvedene od lakih elemenata obloge i dele se na dva osnovna tipa. Prvi tip predstavljaju takozvane strukturne fasade pomoću kojih se dobija jednoobrazna staklena površ, i gotovo isključivo su rezervisane za nebodere. Drugi tip su polustrukturne fasade. Njima takođe dominira staklo, no više ili manje su vidljivi i metalni ili plastični okviri. Kod ovakvog tipa fasada uobičajena je upotreba izolacijskog stakla koje sadrži reflektujuće ili parsol efekte (u boji). Kada je staklo izloženo direktnom delovanju sunčevih zraka, tada obavezno mora da se obloži silikonskim kitom koji je otporan na zagrevanje. Termički most alu-profila takođe prekidamo radi povećanja toplotne izolovanosti objekta. Ovakvo rešenje je relativno skupo zbog komplikovanih spojeva i visoke cene ugrađenih materijala, međutim, znatne uštede se ostvaruju u toku korišćenja objekta jer se neuporedivo manje energije troši na grejanje i hlađenje.Klasična staklena fasada se formira od horizontalnih i vertikalnih nosećih aluminijumskih profila koji su u punoj veličini vidljivi na fasadi. Prozori se otvaraju oko vertikalne i/ili oko donje horizontalne ose.